Neko je svojevremeno rekao da jedine potrošene pare koje nas čine bogatijima, jesu one pare potrošene na putovanja. I upravo su putovanja, u nekom podsvesnom smislu, zajednička misao vodilja filmova s ovogodišnjih Paralelnih vizija. Bez autoputa 61 ne bi bilo bluza, o čemu nam govori antologijski „Monohrom“, niti bi bilo kantrija, kako nam svojim prvencem „Sačma“ sugeriše talentovani Džošua Džej Smit. Bez desetina hiljada hodočasnika koji svakog juna prelaze meridijane i časovne zone ne bi li stigli u Somerset na jugu Engleske, ne bi bilo Glastonberija, niti samim tim filma „Izgubljeni u magli“. Bez mornara koji su putovali Atlantikom sa zapada na istok, ploče s novom američkim muzikom ne bi prišle dokovima Liverpula a Lenon i družina ne bi stigli ni do skifla a kamoli do statusa najvećih zvezda u istoriji popularne muzike. Pa mi ne bismo na festivalu imali ni „Bilo jednom u Mersisajdu“ ni „Dušu severa“. Da Hendriks nije napustio Ameriku i preselio se u London, ne bi postao Hendriks, niti bi bilo razloga da iko snimi „Džimi – Sve je uz mene“ koji upravo govori o tome kako je u Londonu počeo da se stvara mit o „najboljem gitaristi svih vremena“. A možda i najlepša priča o muzičkom putovanju stiže nam u vidu jedinstvenog dokumentarca „You’ll Never Walk Alone“, filma o nastanku jedne pesme, koji nam pripoveda kako je jedna kreacija, prolazivši usput kroz nekoliko inkarnacija, krenula iz Budimpešte na put preko Atlantika, vratila se istim okeanom nazad do Britanije i smestila ugodno na tribine legendarnog Enfild Rouda da vremenom postane najčuvenija, kultna, navijačka himna.
Ovo je treće izdanje Paralelnih vizija, s deset novih filmova koji su, svaki na svoj način, povezani s muzikom. Kao i uvek do sada, uživali smo praveći selekciju za program Festivala. Duboko verujemo da će i publika uživati u onome što smo izabrali.