Biciklom oko sveta2020-2023

Reditelj
Snežana Radojičić

Glumci

Snežana Radojičić
Ljudi širom sveta

Putovanje jedne žene biciklom preko čitavog američkog kontinenta, rutom koja se zove Panamerika, od Patagonije do Aljaske.
Kada sam bila mala, maštala sam da postanem pisac. Bila sam sigurna da ću provesti život u nekoj izolovanoj kolibici na planini, pišući izmišljene priče i silazeći među ljude samo kad objavim novu knjigu. Zbog toga sam završila Filološki fakultet, pisala recenzije i priče, i čak pobedila na čuvenom konkursu Matice srpske Prva knjiga, s rukopisom pripovesti „Dok su duše lutale“. Deset godina kasnije, objavila sam zbirku priča „LP – lične priče“, u izdanju Narodne knjige.
Ali nisam se povukla u neku kolibu. Radila sam kao nastavnik srpskog i književnosti, kao lektor u multimedijalnoj kompaniji, kao prodavac nekretnina, kao prodavac a potom i menadžer osiguranja, kao prodavac svega i svačega, pa opet kao lektor za časopise i neke izdavačke kuće… promenivši petnaestak poslova. Na početku četrdesetih, trgnula sam se, upitavši se a šta je bilo s mojim snovima. Zašto nisam postala pisac? Zašto sam se izgubila u sistemu čiji deo nikad nisam želela da postanem? Kako mi se to desilo da me je život odvukao u nešto sasvim drugačije od onoga o čemu sam maštala? Bila je 2011. kada sam rasprodala sve što imam osim malog stana u Beogradu i krenula u najveću avanturu svog života: biciklom oko sveta. Putovala sam sa dnevnim budžetom od pet evra, spavala u šatoru, kuvala na gorioniku. Popela sam se na Himalaje biciklom i prešla pustinju Gobi. Stigla sam do Sibira na severu, do Japana na Istoku, do Timora na jugu. Prešla sam 56.000 km biciklom, 1.000 peške, i bila u 42 zemlje. Tačno na osmogodišnjicu od početka moje najveće životne avanture, kupila sam kartu u jednom pravcu za Latinsku Ameriku, za poslednji dan 2019. godine. Opet sam skočila u nepoznato, sama, bez dovoljno sredstava na računu i opet zavisim od rente za stan, prodaje knjiga, pretplate na blog… Živim na drumu, spavam u šatoru i ne znam ni šta se nalazi na deset metara ispred mene, niti šta će se desiti u narednih pet minuta. To je stvarna avantura, koja vam daje osećaj da ste živi svakog trenutka, da svakog minuta samo vi i niko drugi upravljate svojim životom, da donosite odluke, da birate. Moćan osećaj, čija je cena odricanje od izvesnosti i udobnosti.
„Način života koji sam izabrala sigurno nije lak, ali za mene je vredan, ispunjava me, a verujem i da knjige koje pišem ostavljaju trag. Nisam se obogatila materijalno, nemam ušteđevinu, preživljavam svaki dan kao većina vas, ali sam srećna i prebogata prijateljima, doživljajima, iskustvima. Nakon svih ovih godina, mislim da više ne bih ni umela da živim drugačije.”